Meni - zabava:

Geografija naselja

Mol - selo u sredisnjem delu Potisja, u istocnom delu Backe, 4 km juzno od susednog naselja Ade, na magistralnom putu Novi Sad-Becej-Senta-Horgos-Segedin, koji se proteze u pravcu sever-jug i od vitalnog je znacaja za mesto i njegove zitelje.

   Na pravcu istok-zapad putevi su lokalnog znacaja, sem jednog letnjeg, Velikog molskog puta, koji povezuje selo sa Obornjacom, Njegosevom i Backom Topolom.

   Molski atar je izduzenog oblika i to u pravcu istok zapad i pre Drugog svetskog rata je bio dug 32 km, povrsine 25.530 kat. jutara (14.802 ha). Na istoku mu je sirina 7,5, u sredini svega 2,2 dok je na krajnjem zapadu bio sirok 5,5 km. Selo se nalazi na samom istocnom delu atara, neposredno uz desnu obalu reke Tise. Posle rata ovaj veliki molski atar skracen je na samo 22,5 km duzine, odnosno, odlukom tadasnjih vlasti, zapadni deo atara sa naseljima NJegusevo i Gunaros pripojen je opstini Backa Topola. Sadasnji molski atar ima velicinu od 12.418 kat. jutara, a granici se na severu sa adjanskim, na zapadu sa backotopolskim, na jugu sa backopetrovoselskim atarom, a na istoku rekom Tisom, odnosno atarom Novog Miloseva.

   Posebno je interesantna istocna granica atara. Naime, smatra se da ta granica u geografskom pogledu, ide maticom reke pa je i svojevremeno granica pratila tok reke stare Tise, koja je svojim okukama obuhvatala i povrsine pod sumom, danas poznate kao "Molska suma". Kada je prokopan kanal izmedju juznog dela Ade i severnog dela Mola, matica reke je dospela u kanalsko, koje je danas glavno, korito reke pa je sada granica izme|u Backe i Banata u tom a ne u koritu stare, poznate pod nazivom Mrtve Tise. Na taj nacin su povrsine koje obuhvataju korito Mrtve Tise i "Molsku sumu" geografski pripali Banatu, a katastarski i administrativno molskom ataru, odnosno Backoj.

Prirodna sredina  - Prirodna sredina, klimatske prilike i hidrografski rezim jednog kraja bitno uticu na mesto formiranja naselja, njegov razvoj, na zivot ljudi, uslove njihovog opstanka, mogucnost proizvodnje, te je korisno upoznati se sa uslovima u kojima se odvijao zivot u naselju, koje je predmet nase paznje.

   Sto se tice molskog atara, u visinskom pogledu spada u niziju, jer na svojoj teritoriji nigde nema vecih visina od 200 m. Slobodno bi se teritorija ovog atara mogla ubrojiti i u ravnice obzirom da je prilicno ravna, sa tri stepenasto poredjane povrsine izmedju kojih su visinske razlike svega par metara.

   Prva, ujedno i najvisa povrsina, koja se prostire na zapadnoj strani atara naziva se lesna zaravan. Njena nadmorska visina krece se od 110 m na zapadnom delu do 90 m na svom istocnom kraju.

   Druga, nesto niza povrsina prostire se, pocev od lesne zaravni na istok sve do blizu Tise. Visina ove povrsine je 83 na zapadu a 82 m na istoku, poznata je kao lesna terasa. Najniza, treca povrsina u molskom ataru je ritsko zemljiste oko same Tise. Nadmorska visina ove povrsine je za nekih 7 m niza u odnosu na lesnu terasu i blago, skoro neprimetno je nagnuta prema Tisi. U nauci je poznata kao aluvijalna ravan.

   Klimu ovog podrucja je izrazito kontinentalna - dosta hladne zime sa najhladnijim mesecom u godini, januarom, kada temperatura cesto dostigne i -28 stepeni celzijusa. Najtopliji mesec u godini u ovim krajevima je juli. U ovom mesecu, na ovim prostorima, temperatura zna da dostigne i svoje ekstremne vrednosti, kao ona sto je zabelezena u Senti od 39.2 stepena celzijusa.

Najcesci, a ujedno i najintenzivniji vetar, koji se pojavljuje na ovom podrucju je severozapadni. Drugi po ucestanosti je jugoistocni vetar, poznat pod imenom "Kosava". Ovaj vetar dolazi sa rashladjenog evroazijskog kopna i u znatnoj meri snizava temperaturu u nasim krajevima.

Bunari - Podrucje Mola nije raspolagalo nikakvim izvorima vode, sa kojih bi se stanovnistvo snabdevalo pitkom vodom, pa je to predstavljalo veliki problem za one koji su nameravali da se nastane dalje od reke Tise. Zato je i prvobitno naseqe osnovano u neposrednoj blizini Tise, da bi ziteqi mogli za svoje potrebe i potrebe napajanja stoke koristiti vodu reke.

   U pocetku su kopani plitki bunari da bi se kasnije, radi dobijanja kvalitetnije vode preslo na kopanje dubljih. Iz ovih se bunara voda izvlacila djermovima, koji su postali obelezja ravnice i salasa.Tek kada je savladana tehnika busenja dubokih tzv. arteskih bunara, stanovnistvo je doslo do prave kvalitetne vode i nije zavisilo od visokih ili niskih podzemnih voda, niti od blizine same Tise. U Molu su poceli da se buse bunari jos u drugoj polovini 19 veka. Od tada pa sve do tridesetih godina 20 veka izbuseno je 24 arteska bunara. Dubina bunara zavisila je od dubine vodenog sloja. Tako da je bilo bunara koji su buseni do nivoa od 70-80m i oni su morali da imaju na povrsini dodatne rucne pumpe koje su pomagale da se voda iz dubine izvuce na povrsinu. Bunari koji su se busili do vecih dubina, od 200-300 m imali su takav pritisak da su sami izbacivali vodu na povrsinu. Zvali su ih bunari sa "zivom vodom".

Reke - Prava blagodet za krajeve koje nastanjuju ljudi su reke, jer one nose vodu koja zivot znaci za sav biljni i zivotiwski svet u vodi i oko nje. U molskom ataru imamo cetiri, uslovno govoreci, reke ili recna dola. To su Cik, Canal, Budzak i Tisa.

   Cik je granicna recica atara na njegovom krajnjem zapadu, koja kod Oborwace preseca molski atar. Korito Cika je dugo 80 km,izvire u Madjarskoj, a uliva se u Tisu severno od Backog Petrovog Sela. Korito joj je regulisano samo kroz naselja Cantavir, Tornjos i Backo Petrovo Selo, dok joj je veci deo zamocvaren i obrastao barskom vegetacijom.

   Druga, da je uslovno nazovemo, reka je Canal. To je u stvari samo dolina, koju je reka udubila u lesnoj zaravni. Canal je dug oko 15 km i potes oko njega se i danas naziva "Canalci". Za vreme kisnih godina cesto se pretvara u prilicno veliku vodenu povrsinu, nalik na izduzeno jezero obraslo barskom vegetacijom.

   Treca recica, koja jednim delom zalazi u molski atar je Budzak ili Adjanska bara, duga oko 25 km. Nema svog izvorista, vec se vodom snabdeva iz depresije severozapadno od Ade, gde se, obicno s proleca, pojavljuju velike kolicine vode,koje se preko ove recice ulivaju u Tisu. Cetvrta po redu nabrajanja, ali po znacaju za Mol i njegove zitelje prva reka je Tisa.

Tisa i zivot oko nje - Tisa je za one koji su ziveli i koji i danas zive kraj njenih obala, oduvek bila i ostala izvor zivota,nada opstanka ali isto tako i cudljivi opaki protivnik. Izvoriste Tise je u zapadnoj podgorini Karpata i to iz dva izvora koji formiraju dva kraka, Belu i Crnu Tisu cijim spajanjem nastaje Tisa. Skoro celom svojom duzinom prolazi kroz panonsku niziju, a u nasu zemlju ulazi juzno od Segedina, odnosno na oko 3,5 km severozapadno od Djale. Na svom putu veoma krivuda, narocito kroz nasu zemlju, pogotovu je to bilo izrazeno pre regulacije njenog korita i znatnog skracivanja toka. Presecanje jedne okuke izmedju Mola i Ade vrseno je 1855-1856 godine, nakon cega je skracena za 2.000 metara, a deo molskog atara je ostao na banatskoj strani. Duzina Tise, od izvorista do usca, nakon svih skracivanja iznosi 977 km, od cega na nasu zemlju otpada 164, a na molski atar svega 9 km. Za nju je karakteristicno da je reka sa vrlo malim padom, koji na delu izme|u Sente i Novog Beceja,a samim tim i kroz ceo molski atar,iznosi svega 1,6 cm/km. Ima u isto vreme, prilicno ujednacenu sirinu svoga korita od oko 200 - 220m. Dubina korita joj je relativno velika, znatno veca nego dubina Dunava,a krece se izme|u 380 i 400 cm. Upravo zbog takvih svojih karakteristika Tisa je oduvek, celim svojim tokom u nasoj zemlji, bila plovna i u znatnoj meri koriscena za putnicki i teretni saobracaj. U godisnjim kolebanjima nivoa Tise postoji jedan maksimum i jedan minimum. Maksimum se po pravilu javlja pocetkom proleca savrljnom vrednoscu u aprilu, a minimum se proteze od avgusta do oktobra sa najnizim vodostajem polovinom septembra. U zimskim mesecima Tisa je obicno pokrivena santama leda, a zna biti vrlo cesto potpuno okovana ledom koji moze dostici i debljinu od 20 cm.

Cvetanje Tise - Voda Tise je oduvek bila bogata ribom, nekada je cak u reci bilo oko cetrdesetak vrsta ribe. Danas su najpoznatije saran, som, keciga, stuka, karas i razne vrste bele ribe. Po ovome se Tisa ne moze izdvajati od drugih ravnicarskih reka, ali ima nesto po cemu se ona razlikuje, jer je danas jedina reka u Evropi koja "cveta". Tisin cvet je prastara grupa insekata i bila je rasprostranjena u vise reka Evrope, ali se nigde nije u takvim razmerama rojila kao u Tisi. U prvoj trecini ovog veka izumrla je u  rekama zapadne Evrope i skoro iscezla u srednjoj. Danas se moze pronaci jos samo u Tisi i to u velikim rojevima jedino u srednjem toku Tise u Madjarskoj. Sredinom juna meseca svake godine, ako su vremenski uslovi za zavrsni razvoj larve bili povoljni, pocinjalo je rojenje Tisinog cveta. Tada bi popodne nakon 17 casova, bez ikakvog predznaka, iz dubine reke krenula nepregledna povorka belih larvi. Navirale su u ogromnom broju,tako da ih ni ribe nisu mogle unistiti, pa ih je najveci broj stizao na suncem obasjanu povrsinu vode.Na ledjima im je tada pucala tanka kosuljica i iz larve bi se rodio nezni leprsavi krilati insekt, nalik na vilinog konjica, jarko zutog tela i sivkastih krila. Bili su to muzjaci. Tek kada su oni, kojih je znatno veci broj, svojim telima nahranili ribe, ptice i zabe i kada je izazak iz muljaa bio skoro potpuno siguran, krenule bi iz dubine i larve zenki. Zenke bi se odmah vinule u vis,proletele kroz oblak koji su ranije formirali muzjaci i nastavile da lete iznad njih.Muzjaci bi ih jedva docekali i njihovo do tada naizgled besciljno kovitlanje nad rekom pretvorilo bi se u hajku za zenkama.Utrosivsi i poslednje zalihe energije na zanosni "momacki ples" i potom na parenje, muzjaci su iznureni,padali ne vodu ui umirali. Zenke su letele nad rekom jos neko vreme, do pred sumrak, da bi se izvrsila oplodnja jaja u njihovom telu,pasu se tek tada spustale navodu da bi poslednjim trzajima  zivota polozile jaja.

   Davno je to bilo kada je Tisa,putniku namerniku, ziteljima kraj njenih obala, pruzala jedinstven neponovljivi dozivljaj - cvetanje Tise.

   A danas? Danas se sve promenilo. Promenjeni su uslovi zivota za tu retku vrstu i Tisin cvet je pod naletom industrije i covekove nebrige, umesto da leti nad povrsinom vode u susret novom zivotu, odleteo u pricu i legendu.